Slika u zaglavlju ustupljena ljubaznošću Grovemade na sajtu Unsplash

Ovaj članak predstavlja opšti pregled i nije zamena za sveobuhvatne mere sajber-bezbednosti. Za više informacija potražite pouzdane izvore, kao što su FBI, Federalna trgovinska komisija ili vaš IT tim i tim za sajber-bezbednost. Članak nam je ustupila gostujuća saradnica Shannon Hand, slobodna autorka koja piše o raznim temama povezanim s tehnologijom.

Zbog pandemije i promena u društvenim navikama, više ljudi širom sveta radi na daljinu nego ikada ranije. Zbog toga zaposleni u kancelarijama sve više ulažu u svoje radno okruženje na daljinu. Bilo da je reč o novom radnom stolu, dodatnim monitorima ili udobnoj stolici, veći deo radne nedelje provodimo radeći u ovom prostoru. Zašto ne biste unapredili svoj prostor i učinili ga što udobnijim i lepšim?

Međutim, pri uređenju kućne kancelarije često se zanemaruje jedan aspekt: sajber-bezbednost. Udobnost u kućnom radnom prostoru je važna, ali bezbednost je još važnija. U svetu u kom su sajber-napadi sve češći, da li je vaša kućna kancelarija dovoljno zaštićena?

Zašto je bezbednost krajnjih uređaja toliko važna?

Bezbednost krajnjih uređaja važna je za svakoga ko koristi internet, a naročito za one koji rade od kuće i koriste više uređaja. Kada govorimo o bezbednosti krajnjih uređaja, mislimo na zaštitu svih uređaja — odnosno krajnjih tačaka — u vašoj mreži. Svaki od tih uređaja predstavlja još jednu moguću metu za sajber-kriminalce.

Razmislite o svim uređajima u svom domu koji su povezani na internet: stonom računaru, laptopu, tabletu, štampaču, mobilnom telefonu i drugima. Bezbednost krajnjih uređaja podrazumeva zaštitu svih tih pristupnih tačaka kako bi se sprečio prodor zlonamernog softvera i drugog štetnog koda. Ako niste sigurni da li su krajnji uređaji u vašem domu dovoljno zaštićeni, imamo nekoliko saveta za vas. U nastavku su smernice za unapređenje bezbednosti krajnjih uređaja u kućnoj kancelariji.

Upoznajte moguće opasnosti

Teško je zaštititi uređaje od sajber-napada ako ne znate s kakvim se pretnjama suočavate. Najpre se informišite o različitim vrstama sajber-napada kojima vaši uređaji mogu biti izloženi. Kratko istražite kako da prepoznate fišing prevare, kako da izaberete snažne lozinke i šta da uradite ako posumnjate da je vaš računar zaražen zlonamernim softverom.

Kada se pomenu sajber-napadi, mnogi pomisle na viruse. To nije pogrešno — virusi se zaista svakodnevno koriste u digitalnim napadima — ali postoje mnoge druge vrste napada na koje treba obratiti pažnju. Evo kratkog pregleda najčešćih digitalnih pretnji:

• Zlonamerni softver. Naziv „malware“ potiče od izraza „malicious software“ i odnosi se na svaku vrstu nametljivog softvera koji može da ugrozi vaše podatke ili uređaje. U zlonamerni softver spadaju virusi, trojanci, špijunski softver, iznuđivački softver i drugo. Pošto ovaj pojam obuhvata mnogo konkretnih vrsta napada, zlonamerni softver je najčešća vrsta sajber-napada.
• Fišing. Ova vrsta napada pokušava da prevari korisnike putem imejlova, tekstualnih poruka, telefonskih poziva ili objava na društvenim mrežama. U fišing napadu sajber-kriminalci pokušavaju da navedu korisnike da podele poverljive podatke, kao što su podaci o bankovnom računu ili broj socijalnog osiguranja. Često se predstavljaju kao neko kome verujete, na primer vaša banka ili poslodavac. Fišing napadi su naglo porasli na početku pandemije COVID-19, kada su kriminalci iskoristili činjenicu da ljudi provode više vremena na internetu.
• Napadi uskraćivanjem usluge (DoS). DoS napad je ciljano usmerena metoda koja preplavljuje vašu mrežu lažnim zahtevima kako bi omela njen uobičajen rad. Tokom DoS napada korisnik neće moći da obavlja uobičajene zadatke, kao što su pristup internet pregledaču ili preuzimanje imejlova. Podaci se obično ne gube u ovoj vrsti sajber-napada, ali DoS napadi mogu mnogo da koštaju u pogledu vremena i produktivnosti.
• Napadi na lozinke. Većina ljudi na ovo pomisli kada čuje da je neko hakovan — neko mu je ukrao lozinku. Ako za svoje naloge ne izaberete dovoljno snažne lozinke (o tome ćemo više govoriti uskoro), sajber-kriminalcima olakšavate pristup nalozima i krađu poverljivih podataka.
• Napadi „čovek u sredini“ (MITM). Kod ove vrste sajber-napada kriminalac „prisluškuje“ komunikaciju između vašeg uređaja i veb-aplikacije. Cilj MITM napada je prikupljanje podataka kao što su lozinke, bankovni podaci i lični podaci. MITM napadi često pogađaju pojedince, ali predstavljaju rizik i za velike organizacije.

Sajber-napadi se stalno menjaju i svakodnevno postaju sve sofisticiraniji, zato je važno pratiti novosti iz sveta sajber-bezbednosti. Što bolje poznajete postojeće pretnje, to ćete biti spremniji da zaštitite svoje podatke.

Pravilno zaštitite uređaje

Jedna od najjednostavnijih stvari koje možete da uradite za sajber-bezbednost jeste da pažljivo birate lozinke. Evo nekoliko brzih saveta za bezbedno korišćenje lozinki:

• Nemojte koristiti istu lozinku za više naloga.
• Nikada ne koristite lične podatke u lozinkama, kao što su inicijali, datum rođenja ili ime kućnog ljubimca.
• Redovno menjajte lozinke.
• Koristite menadžer lozinki za pravljenje i čuvanje lozinki koje je teško pogoditi.
• Uključite višefaktorsku autentifikaciju za sve naloge.

Pored toga što treba da se pridržavate najboljih praksi za lozinke uređaja i naloga, važno je da uređaji budu zaštićeni i kada ih ne koristite. Uključite zaključavanje lozinkom ili prepoznavanjem lica na mobilnom telefonu. Podesite računar da se automatski zaključa ako ga ne koristite određeno vreme. Nikada ne ostavljajte otključane uređaje bez nadzora, naročito ako putujete ili radite na javnom mestu.

Koristite VPN i zaštitni zid

Korišćenje virtuelne privatne mreže, odnosno VPN-a, jednostavan je i pristupačan način da zaštitite internet vezu. VPN-ovi se koriste uz kućni Wi-Fi i šifruju dolazne i odlazne podatke, što kriminalcima otežava krađu. VPN obezbeđuje sigurnu vezu između vaše kućne kancelarije i radnog mesta, pa možete slati poverljive podatke bez brige o tome da li su zaštićeni.

Još jedan dobar način da unapredite bezbednost krajnjih uređaja kod kuće jeste da, uz VPN, koristite i zaštitni zid. Zaštitni zid sprečava spoljne pretnje da prodru u vašu mrežu. On funkcioniše poput redara u klubu: određuje koji će paketi podataka biti propušteni u mrežu, a koji blokirani.

Uložite u kvalitetnu tehnologiju za sajber-bezbednost

Sajber-pretnje su svuda oko nas, zato niko ne bi trebalo da radi iz kućne kancelarije pre nego što uloži u vrhunsku tehnologiju za sajber-bezbednost.

Antivirusni softver je, na primer, jedan od načina da budete korak ispred sajber-kriminalaca. Antivirusni softver sprečava prodor virusa, zlonamernog softvera, iznuđivačkog softvera i drugog štetnog koda koji bi mogao da pokuša da ukrade vaše lične podatke. Antivirusni softver možete posmatrati kao proaktivan način za zaustavljanje sajber-napada pre nego što se dogode.

Pored ulaganja u antivirusni softver, dobra je ideja i da nabavite softver za bezbednost krajnjih uređaja. Kao što smo ranije pomenuli, bezbednost krajnjih uređaja podrazumeva zaštitu svakog uređaja koji se povezuje na kućnu mrežu.

Preduzmite mere već sada da biste sprečili sajber-pretnje u budućnosti

Možda mislite da je vaš dom bezbedniji od javne kancelarije kada je reč o verovatnoći sajber-napada. Međutim, to nije nužno tačno — naročito u vreme kada ljudi rade od kuće češće nego ikada ranije.

Sajber-kriminalci posebno ciljaju ljude koji rade na daljinu. Zbog toga je bezbednost krajnjih uređaja kod kuće od presudne važnosti za radnike na daljinu. Ako se već danas budete pridržavali ovih jednostavnih smernica, kasnije možete sprečiti skupo curenje podataka.

‍U kompaniji Control4, bezbednost i privatnost su veoma važni našim klijentima i partnerima. Više informacija o našim praksama zaštite privatnosti možete pronaći ovde. Uvek ćemo nastojati da vlasnicima domova i poslovnih prostora pružimo najbolje i najbezbednije iskustvo.